- Ko je Menil Vuković?
Menil Vuković je prije svega developer koji voli Android ali i druge tehnologije.
- A dal' Android voli njeg?
Ne, nikad ga nije ni volio, vjerovatano ga neće nikad ni voljeti, ta ljubav se mora raspasti.
- Ok, znači hate/love odnos?
Hate/love definitivno.
- Koliko je zanimljiv Android development i kako si počeo?
Software development je generalno zanimljiv, Android development je izuzetno zanimljiv, u momentima jako naporan, jako težak, međutim…Pokušavam se sjetiti koja je to bila godina… 2007/2008. još sam bio na fakultetu i Google je tad' nekad objavio svoj neki mobilni operativni sistem i automatski mi je to nekako zapelo za oko, hoću da vidim šta je.
Pojavio se već 2008. prvi smartphone na našem tržištu. Znam da sam starcima uzeo jako puno novca da uzmem prvi telefon, to je bila katarastofalno loša investicija s njihove strane. Al' za mene je bilo fenomenalno jer sam dobio 'hands-on experience' s nečim što je bilo ultra novo. Tad sam počeo da čačkam, neću reći razvijam jer tad' nisam ništa razvijao, nisam tad bio ni software developer, nisam ni znao uopšte programirati nešto puno, osim koliko sam morao za fakultet.
Ali sam razbijao telefone s neke softerwarske strane, s hacking strane, pošto sam se tad’ bavio hackingom, rutovao telefone, mijenjao im operativne sisteme i slično i onda sam došao u jednu fazu "hej, sad bih mogao pisati nešto iznad toga, neki software za to, da vidimo šta ja to još znam uraditi na tome". Tako da tad' nekad' oko 2009/2010. je počela ta ljubav.
- Je li sad radiš za firmu ili solo?
Da, radim solo, odnosno ne radim više solo, sad sam Pear Shadow ili-ti-ga hlad kruške od prošle godine, sad će nekad godina dana. Dvojica smo oficijelno i obojica smo fokusirani na Android.
- Na čemu sada konkretno radiš?
Pokriveno je NDA-om, ne smijem ti reći. Šalim se. Socijalna mreža za roditelje. Izvadak iz onog što Facebook radi jako loše, mi smo to počeli raditi jako, jako dobro. U biti, proizvod je sad' već prešao u neku start-up fazu, osam-devet godina je u pitanju i počeli su iz Australije i sad su američka firma, officially. Fokus je hajmo reći na socijalni dio, baba/nana je bila power user, sad je mama power user i na privacy djece. Znači da slike djece, momenti kroz koji oni prolaze budu zabilježeni i da nana, dedo i ostatak familije mogu prisustvovati tome, bar u nekom digitalnom formatu. I ono što smo mi nekad, mi malo stariji imali albume, slike, VCR kasete sad je to samo digitalizirano, u biti.
Pratimo roditelje kroz socijalnu mrežu i pokušavamo im pomoći na način da ih provučemo kroz one prve, inicijalne korake djetinjstva djeteta, od 0 do 3 mjeseca, od 3 do 6 mjeseci itd. I skoro smo uradili akviziciju još jedne firme koja je ispala komplementarna, mi smo radili od 0 do 6 godina oni su radili od 6 do 9. i Sad radimo kompletno djetinjstvo jednog djeteta i pokrivamo sve potrebe jednog roditelja.
- Kako izgleda jedan dan u životu Menila?
To se nikad ne zna, to je apsolutna misterija. Ali počinje nekako standardno, buđenje ujutru, gledanje na sat, prvo da identifikujemo dal' kasnimo ili nešto. To je prvi korak. Onda drugi korak je lociranje, odnosno dolazak u Tershouse, ili prije toga kafa pa dolazak u Tershouse i onda redom šta se nađe na kalendaru, sastanci, neka grupna programiranja, analize i slično.
Dan počinje sa radom ili nečim što je vezano za rad. Onda tamo negdje oko podne/ prijepodne počinje hrana i šah. Šah je sad' obavezni dio dana, vjerujem da si to već primjetila. I onda zavisno koliko nam šah uzme vremena, ostatak dana pokušavamo opet nešto uraditi, čisto da se dan iskoristi. Pošto su klijenti amerikanci, jako često imam i ovih noćnih termina, ima dana kada ugasim svjetlo u Tershouseu i zaključam iza sebe i izađem.
- A ti si znači jedan od onih o kojima sam slušla da gase svjetla...?
Da, ja sam jedan od onih što gase svjetla ali ih ne palim, nikad' nisam rano tu.
- Zašto si se odlučio baš za Tershouse, naspram drugih opcija?
Rad od kuće je nemoguć, bar za nas koji smo imali priliku i prije korone da to radimo. Rad od kuće je jako lijep u kratkom periodu, dugogoročno stvara psihološke probleme, u kojima je teško razdvojiti posao i kuću. Što mi kažemo nema više ono “kuća-pos'o, pos'o-kuća”, nego je sve samo “pos'o, poso, pos'o, pos'o”...To je jedna stvar, druga stvar je i setup, teško je napraviti sebi ugodan setup kod kuće kao što je ovdje recimo, iz hiljadu razloga, od radnog stola, stolice, fenomenalnog interneta, taj dio je definitivno ono što mene odbija da radim samo od kuće. Što sam baš došao u Tershouse?
Ne znam, Nermin mi je dao 5 stoja da dođem ovdje prvi put i onda je rekao ako ostaneš dat' ću ti još 5 stoja i onda ćeš ti meni sve to vratiti (smijeh). Šalim se. Nije bilo boljeg co-working space, Hub ili neki drugi prostor imaju neke druge prednosti ali ono sto sam ja tražio, što je meni trebalo, Tershouse je definitivno imao 'whole package'.
- Zadnje pitanje; životni moto, ako ga imaš?
Kad umrem naspavat' ću se.
Available for hire now!
